Proizvodi

Navigacija

Podnožje

Profil

Alati

;
Koristimo "kolačiće" kako bi poboljšalji upotrebljivost prodavnice. Ukoliko nastavite korišćenje prodavnice, Vi prihvatate uslove korišćenja. Više informacija

Kako odabrati pločice III

24. 07. 2020.

Kako razumeti tehničke informacije o pločicama?

 

STANDARD

Kod izbora pločice mora se strogo voditi računa o nameni - mestu ugradnje. Karakteristike koji određeni proizvod mora zadovoljiti su definisane odgovarajućim standardima. Kontrola se radi u fabrikama i akreditovanim laboratorijama.

Osnovna razlika između podne i zidne keramike nije samo u izgledu ili formatu već u mehaničkim karakteristikama - vrsti glazure, mehaničkoj čvrstoći, osobini glazirane površine i otpornosti pločica na mraz kod podnih pločica (čije je upijanje definisano prilozima H i G u okviru standarda Evropske Unije EN 14411). Od decembra 2005. godine u Srbiji se primenjuje standard SRPS EN 1441 objavljen uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju. Ovaj standard je identičan zahtevima harmonizovanog standard EN 14441 koji se obavezno primenjuje u svim članicama Evropske unije.

 

PROCENAT UPIJANJA VODE (E)

Osnovna razlika između pločica je u količini vode koju upijaju (poroznost) čime se opredeljuje čitav drugi niz osobina i primene. Što je apsorpcija vode niža, to je otpornost na mraz, kompaktnost i tvrdoća pločice veća. Kad se pločica proizvede, zabeleži se njena težina. Zatim se pločica potapa u vodu 24 časa. Da bi pločica mogla da se klasifikuje kao PORCELANSKA težina ne bi smela da je porasla za više od 0,5%. Procenat upijanja vode se označava sa E.

E ≤ 0.5 %

EN 14411: B Ia

Neopojne pločice, primenjuju se na spoljašnjim i unutrašnjim podnim i zidnim površinama, otporne na mraz

GRES PORCELAN PLOČICE („Gres Porcellanato“, ”Granitne pločice”)

0.5 < E ≤ 3 %

EN 14411: B Ib

Blago upojne pločice, primenjuju se na unutrašnjim podnim i zidnim površinama i spoljašnjim zidnim površinama

Keramičke pločice tipa MONOCOTTURA

 

E > 10 %

EN 14411: B III

Upojne pločice, koriste se isključivo za oblaganje unutrašnjih zidnih površina

Keramičke pločice tipa MONOPOROSA

 

Standard predviđa i klasifikovanje pločica sa upijanjem vode između 3 i 6 % (EN 14411: B IIa) i između 6 i 10% (EN 14111: B IIb) što se uglavnom odnosni na MONOCOTTURA pločice različitog kvaliteta u okviru datih parametara.

 

PROTIVKLIZNOST (R)

Za veće podne površine, industrijske i komercijalne namene poželjno je da je koeficijent trenja viši od onih koji se koristi u kućama. Nemački standard DIN 51130 definiše postupak testiranja i služi za testiranje i klasificiranje protivkliznih svojstava podnih obloga koji su predviđeni za korišćenje u radnim prostorima i područjima gde je prisutna opasnost od klizanja.

Prihvaćeni ugao se utvrđuje na podnoj oblozi premazanoj sa sredstvom za podmazivanje (ulje), a osoba koja sprovodi kontrolu sa kontrolnim cipelama kreće se napred - nazad po kontrolisanoj podnoj oblozi koja se počinje naginjati od horizontalnog stanja i nagib raste do prihvaćenog ugla tj. ugla pri kom kontrolor dostiže granicu sigurnog hodanja. Prihvaćeni ugao služi za ocenu stepena otpornosti na klizanje.

Klasa protivkliznosti (R)

Ugao testiranja

Stepen protivklinosti

Preporučena primena

R9

6° - 10°

Nizak

Ulazi u kuće i dnevni boravak…

 

R10

10° - 19°

Normalan

Hodnici, prodavnice, radionice…

 

R11

19° - 27°

Povišen

Terase, balkoni…

 

R12

27° - 35°

Visok

Stepeništa, gazišta u vrtu…

 

R13

35°

Izuzetno visok

Oblasti sa specijalnim zahtevima (mlekare, klanice i sl.)

 

U uslovima vlažnosti, na gazištima podnih obloga koje se koriste u kupatilu, svlačionicama, sanitarnim čvorovima i sličnim prostorijama, ocenjuju se karakteristike podnih obloga na osnovu standarda DIN 51097. Tokom izvođenja postupka kontinualno i jednolično se nanosi tečnost na test podnu oblogu koja se počinje naginjati od horizontalnog stanja i nagib raste do prihvaćenog ugla tj. ugla pri kom kontrolor dostiže granicu sigurnog hodanja. Osoba koja sprovodi kontrolu kreće se napred - nazad po kontrolisanoj podnoj oblozi bosih nogu. U zavisnosti od postignutog ugla nagiba test obloge se mogu svrstati u sledeće grupe:

Klasa protivkliznosti na bosu nogu

Srednja vrednost ugla nagiba

Preporučena primena

A

≥ 12°

Kupatila, mokri čvorovi

 

B

≥ 18°

Saune, bazeni

 

C

≥ 24°

Oblasti sa specijalnim zahtevima (stepenice pod vodom, ivice bazena i sl.)

 

OTPORNOST NA ABRAZIJU (PEI)

Otpornost na abraziju je parametar koji označava otpornost pločice na mehaničko habanje i trošenje. Definisan je PEI rejtingom (PEI je skraćenica od The Porcelain Enamel Institute) i standardom EN ISO 10545-7 klasifikuje otpornost na abraziju po klasama od 0 do 5. Što je veća izloženost poda mehaničkom uticaju, zagađenju i većem prometu, to je veća otpornost na abraziju potrebnija. Otpornost na habanje predstavlja osobinu pločice da glazirana površina ostane mehanički ispravna i da ostane otporna na abraziju. Od ove osobine zavisi koliko će dugo pločica zadržati dobar izgled bez vidljivih promena.

Otpornost na klizanje je bitna zbog toga što je u nekim zonama pitanje bezbednosti mnogo bitnije nego u drugim. U tabeli su date preporuke za ugradnju kod različitih grupa , koje odgovaraju stepenima trošenja i o ovome se mora voditi računa kod odabira i preporuke pločica za ugradnju. Većina keramičkih pločica imaju ocenu između 3 ili 4, a gres porcelan pločice između 3 i 5.

Klasifikacija

Preporučena primena

Ograničenja upotrebe

PEI 0

oblaganje unutrašnjih vertikalnih površina

zone u kojima nema prometa

PEI 1

oblaganje unutrašnjih vertikalnih površina

zone sa laganim prometom – kupatila

PEI 2

unutrašnjost domova koji nisu direktno povezani sa spoljašnjim zonama

podovi sa niskim prometom sa niskom otpornošću na habanje – kupatila, spavaće sobe

PEI 3

unutrašnjost porodičnih domova i hotelskih soba koje nisu direktno povezane sa spoljašnjim zonama

podovi srednjeg prometa sa umerenom otpornošću na habanje – većina podova porodičnog doma

PEI 4

unutrašnjost kancelarija, hotela, prodavnica u šoping molovima, ulaza porodičnih kuća, balkona, terasa, manje izloženih spoljašnjih delova

podovi velike nosivosti sa velikim prometom i većom otpornošću na habanje – većina podova porodičnog doma i komercijalnih objekata

PEI 5

unutrašnjost i ulazi prodavnica, restorana, javnih građevina, stepeništa, spoljašnjih delova

 

podovi sa ekstremno visokom otpornošću na habanje - podovi porodičnog doma i komercijalnih objekata sa velikim prometom

 

KLASA

Proizvod 1. klase je definisan i određen važećim standardom. Kriterijum za selekciju, pakovanje i način obeležavanja za sve niže klase se definiše posebnim ugovorom između proizvođača i kupca pločica. Najčešći nedostaci zbog kojih se pločice pakuju u niže klase su:

  • Manja mehanička oštećenja glazirane površine ili biskvita
  • Defekti i nedostaci kod glaziranja i dekorisanja
  • Rupice na glaziranoj površini
  • Prisustvo stranog tela na glaziranoj površini
  • Odstupanja u nijansi
  • Loša geometrija /krive pločice/
  • Odstupanje od dimenzija
  • Neodgovarajuća mehanička čvrstoća

Pravila označavanja klasa nisu formalno definisana i zavise od definicije proizvođača. Kod keramičkih pločica i gres porcelanskih pločica najčešće imamo 3 klase. 2. klasa se često označava kao B klasa, a 3. klase sa C ili RG.

 

KALIBAR

Kod proizvodnje keramičkih pločica nemoguće je dobiti pločice potpuno identične po tonu i veličini usled prirode tehnologije izrade keramičkih pločica. Naime, pločice nastaju procesom žarenja („pečenja“) na visokim temperaturama pri čemu se telo pločice skuplja i prilagođava izloženosti. Tehnološki je omogućeno da razlike budu minimalne u konačnom proizvodu ali ih je nemoguće eliminisati. Kalibrator je uređaj koji služi za merenje dimenzija pločice. Posle merenja pločice se grupišu i odvajaju po kalibrima. Stoga se na osnovu važećih standarda vrši klasifikacija pločica. Osnovna namena klasifikacije je da se u jednoj partiji – minimalno paleti dobiju pločice jedne radne veličine /kalibra/i jedne nijanse.

Kalibar (radna veličina W) predstavlja stvarnu veličinu jedne pločice. Vrednosti kalibara se zadaju unapred i oznake sa tabelom vrednosti kalibara postoje na pakovanju. Kod 1. Klase sve pločice u jednoj kutiji i na jednoj paleti moraju biti istog kalibra. Oznaka postoji na svakoj kutiji

 

NIJANSA

Ton (nijansa) predstavlja vizualnu karakteristiku površine određene grupe pločica. Tokom procesa proizvodnje, a naročito kod ponovnog postavljanja proizvodnje, za neke pločice je teško osigurati da svi komadi budu identičnog tonaliteta. Svaki ton ima svoju određenu oznaku. Pločice u okviru jedne oznake tona moraju biti skoro identične po tonu.

Struktura dekora u okviru jednog dezena ne može biti značajno promenjena. Ukoliko se javi veća razlika u tonu daje se nova oznaka i ta roba se pakuje posebno pod drugom oznakom tona. Kod proizvodnje jedne određene serije razlika između dva tona ne može biti velika. Mora se zadržati karakter tona koji može biti samo svetliji ili tamniji od osnovnog repera.

Neke pločice su „dizajnirane“ da budu sa promenom nijansi kako bi se poboljšao prikaz karakteristika prirodnog materijala koji je predstavljen grafikom na pločici. Uvedena je i rejting skala kojom se definišu ove varijacije dizajna:

  • V1: Ujednačen izgled varijacija boje i dizajna
  • V2: Blage varijacije boje i dizajna
  • V3: Srednje varijacije boje i dizajna
  • V4: Značajne varijacije boje i dizajna
 
Pločice